Pre dve sedmice Milovan Zvijer je vratio temu uvođenja menadžera u vlasničku strukturu. Na ovu temu podrazumevana teza je da „menadžeri oće a vlasnici ne daju“. Danas tekst Irene Bulat tendenciozno pisan i nazvan „UČESTOVANJE U VLASNIŠTVU – ZAŠTO NE IZ UGLA MENADŽERA“, a za dve sedmice zašto DA iz ugla vlasnika.

Ako plata nije dovoljna da se zadrže ključni zaposleni, šta su alternative: ozbiljne bonus šeme, „puštanje“ zaposlenih u vlasničku strukturu ili nešto treće?

Gde sam tu JA, a gde su tu ONI, danas sa pogledom na sutra?!

Zaista, zašto se ne radi na rešavanju nečega što je od suštinskog značaja za dugoročni opstanak i život porodičnih kompanija ili onih koje porodične postaju kada se i druga generacija biznisu priključi?

Porodični protokol je dokument koji teži da na sveobuhvatan način reguliše prava, obaveze i odgovornosti članova porodice u odnosu na porodični biznis.

Ili „Dok dišem, nadam se da neću nikad umreti i samim tim neću morati da prenosim vlasništvo nad mojom kompanijom i tako donosim bilo kakve odluke po tom pitanju”

Izvod iz eseja nakon modula posvećenog temi Životni ciklusi preduzeća na Adizes Leadership Programu

Delimo sa vama govor Slobodana Spasovića, osnivača preduzeća Cini iz Čačka

Dobrovoljci i prvopozivci

Finansijske informacije za vlasnike

Proces tranzicije je neminovan, na ovaj ili onaj način

Dobra praksa u razvijenim zemljama EU

Dođite na BIZIT konferenciju o porodičnim kompanijama

Kako je sprečiti?

Pet pitanja koja treba postaviti prije investiranja

Psihološki profil pokretača kompanija

I koja su četiri ključna koraka u tom procesu?

Da li može jedno bez drugog?

Kada se nakon ko zna koliko godina iznenada poveća cijena ćevapa, to je ozbiljan signal za razmišljanje.

Večita poređenja prve i druge generacije